Словарных статей на сайте: /55000  

Показаны записи 421-450 из 2,731.

Авмашкка [1:38]

Авмашкка (авмашкка, к littera paululum producta, с едва заметным удвоением к), leviter inflexus, имеющий некоторый изгиб (авмакарах). Ст. Чек. Ку йывӑҫ (или: правулкка) авмашкка. Это дерево (или: проволока) имеет некоторый изгиб | Interdum substantivi modo usurpatur. Также употребляется в значении им. сущ. Ib. Йывӑҫ авмашкки, йывӑҫа икӗ пуҫӗнҕен туртсан, тӳрленет. Если потянуть дерево за оба конца, то легкий изгиб его выпрямляется.

Арман пыри [2:38]

Арман пыри, (п┐ыϱиы), i. q. арман кӗлеђĕ. Якейк. Арман пыри йе кĕлеђ, сакăр кĕтеслĕ (сруб между «арман тăрри» и арман потваљ). Сруб или амбар мельницы бывает восьмиугольный.

Кайри пуҫелĕк [2:38]

Кайри пуҫелĕк, (каjри), tignum planum, cui incumbit stilus ferreus, qui in extremum caput axis transversi (вaл) infixus est, ab ea parte, qua ad xype spectat. [Тоскаево. «Кайри пуçелĕк арман хӳрин ђăн хӳрине тытса тӑрат̌. Задняя подушка держит (в себе) основной стержень руля» (это неверно!)]. Брус, на котором лежит задний осён вала ветрянки (вал куђӗ йĕки).

Малти пуçелĕк [2:38-39]

Малти пуçелĕк, (малδиы), tignum quoddam, cui axis ligneus (вал) ab ea parte, qua çунат infixum est, incumbit. Тоскаево. Малти пуçелĕк çинђе вал выртат̌. Вал çаврăнакан тĕле çупа çулаççĕ, унсăрăн вал пăрмай сăтăрăнса тăннипе хĕрсе вут тивсе кайма пултарат̌. На передней подушке лежит вал. To место, где он вертится, смазывают маслом; иначе, вследствие постоянного трения, он может накалиться и загореться.

Пељанук [2:38]

Пељанук, (lege: бэл'анук, ita, ut prima iittera б sit, non п) . q. пелука, пелнока. Cт. Чек.

Пукан [2:38]

Пукан, (пуган), quaedam pars кӗрпе арманĕ mihi ignota. Неизвестная мне часть механизма обдирки А. Турх. Айалти ђул ӑшӗнђе «пукан» пур; йĕке çавăн çинђе çавăрăнат. В нижнем жернове есть «стул» (v. пукан s. 1.); на нем вращается веретено (К).

Пусма [2:38]

Пусма, (пусма), scalae (?), gradus, лестница, ступеньки. Cт. Чек.

Пустав [2:38]

Пустав, (пустав), v. Russ. (постав) 1. I. q. ђул пуставĕ. 2. I. q. йĕке пăрăсĕ? Тускел. Пустав икĕ тĕрлӗ пулăт̌; пĕрне ђул пуставĕ теççĕ. Вăл пӗр вĕçĕпе хирлӳ пӑркăç ҫинђе ларат̌, тепĕр вĕçĕпе хăлхасӑр пӑрăс çинђе ларат̌. Ђул пуставĕ çинђе иĕке тĕпĕ ларат̌. Пустав бывает двух родов; один из них называется ђул пуставĕ. Одним концом он держится на вертушке (чит. брусе) барана, а другим—на глухом брусе. На ђул пуставĕ находится йĕкĕ тĕпӗ.

Пустав йупи [2:38]

Пустав йупи, duo ligna ad perpendiculum collocata, quibus пустав пӑрăсĕ sustinetur. Стойки под пустав пӑрӑсӗ. Тоскаево. Пустав йупи—пустав пăрăсне тытса тăрат̌. Столбики: «пустав йупи» держат на себе «пустав пăрăсĕ».

Пуҫелӗк [2:38]

Пуҫелӗк, (пуз'элэ̆к'), trabes, qua вал sustinetur; haec supra illam trabium compactionem collocata est, quae хĕрес appellatur. Деревянное бревно (в ветрянке), лежащее на хĕрес; на нем лежит вал. N. Пуçелĕк хĕрес çинђе выртат̌.

Пысăк орапа [2:38]

Пысăк орапа, См. выше орапа.

Аβàлккu [1:39]

Аβàлккu, i. q. авалхи. Хорачка.

Авал ҕух [1:39]

Авал ҕух [авал ц'┐ух (—ч’┐ух,—ч'┐ох)], i. q. авал, то же, что и "авал".

Авалах [1:39]

Авалах, (авалах), eadem vox, cum part. affirm. -ах coniuncta, пред. слово, усиленное част. -ах.

Авалтан [1:39]

Авалтан, (авалдан), eiusdem авал vocis casus quintus, исх. пад. пред. слова. Jam inde antiquitus, iamdiu, iampridem, издревле, издавна, с давних пор, исстари.

Авалтанпа [1:39]

Авалтанпа, (авалданба), vox praeced. particula sexti casus instructa, пред. слово с прибавл. афф. тв. пад., iam inde antiquitus (h. e. usque ad hoc tempus), исстари и до сих пор, издавна и поныне. КС. Вӑсем вӑл ҫӗре авалтанпа акса тӑраҫҫӗ. Они засевают эту землю исстари. Ст. Чек. Вӑсем авалтанпа тӑнтӑн пурӑнаҫҫӗ. Они исстари живут зажиточно.

Авалтанпах [1:39]

Авалтанпах (авалданбах), eadem dictio cum part. -ах affirm. coniuncta, то же самое речение с част. усиления -ах. Якей. Пирӗн йал авалтанпах ҫакӑнта ларат̌. Наша деревня стоит исстари на этом месте. Ст. Чек. Ђӑвашсем авалтанпах ҫакӑнта пурӑннӑ, тет. Говорят, что чуваши жили здесь исстари (издавна).

Авалтарах [1:39]

Авалтарах (авалдарах), paulo supra hanc memoriam, ранее нашей эпохи. Альш. Вӑл масара авалтарах тӑхӑр йал вилӗ пытарнӑ. На этом кладбище в старину хоронили умерших девять деревень.

Авалхи [1:39-40]

Авалхи (авалки), antiquus, vetus, vetustus, древний, старинный, стародавний. Ядр. Авалхи ҕӑвашсен йӑли, обычаи древних чуваш. Т.-И.-Шем. Карташне кӗрсен, мӑн-кӗрӳ калат: "Ей, хӑтасем! Авалхи йӑлана пӑрахмастӑр-и? ҫӗнӗрен йӑла кӑлармастӑр-и?" тет. Войдя во двор, дружка говорит: "Сваты! Не оставляете-ли вы старинных обычаев и не выдумываете-ли новых?". Такмак. Епир авалхи йӑлапа ҫӳретпӗр. Мы соблюдаем старинный обычай. С. Тимер. † Авалхи те тенкӗ, кив тенкӗ, хураймарӑм йенҕӗк тӗпнелле. Не сумел я запрятать поглубже в кошелек старую, старинную монету. Сред. Юм. Авалхи пилӗк пус, старинные медные деньги в пять коп., которые теперь ценятся в полторы коп. Альш. Петренкке вӑл ҕӑваш пулнӑ, тет, - кӑнлакушкисем, теҫҫӗ. Ӑна авалхисем питӗ асӑнӑт-ҕӗҫ, тет, хамӑр пек ҫын-ҕҕӗ, тесе. Говорят, что Петренкке был чувашин, из с. Кошек-на-Кильне. Старые люди, будто бы, часто вспоминали о нем и говорили, что он был такой же (простой) человек, как они сами. Елховоозер. Пысӑк тӗме. Вӑл тӗмене улӑп ҫӑпати тӗпӗнҕен хӑпса йулнӑ, теҫҫӗ; тата хӑщӗ авалхи ҫынсем вӑрӑсенҕен хӑраса пиҕӗкесемпе укҫа алтса пытарнӑ, теҫҫӗ. Большой бугор. Говорят, что этот бугор образовался от земли, отставшей от подошв лаптей великана (см. улӑп); а некоторые утверждают, что старинные люди зарывали там в бочках золото, боясь воров. Ib. Унта хурӑнсем пит нумай пулнӑ, тата ӗлӗк унта авалхисем ҕӳк тунӑ. Там было очень много берез, а кроме того, старинные люди прежде совершали там жертвоприношения. Собран. 168°. † Епир килетпӗр ҫак киле авалхи хурӑнташше шыраса. Мы приезжаем в этот дом, разыскивая свою старинную родню. Сред. Юм. Виҫ авалхи укҫа пулсан, ҫын пуйат̌, теҫҫӗ. Если у кого-нибудь будет три старинных монеты, то он разбогатеет.

Айаккинђи пӑрăс [2:39]

Айаккинђи пӑрăс, (ajaккин'ζ'и), ligna duo lateraria in summo арман collocata, quae v. in simulacra (4). Боковые брусья; см. чертеж. Тоскаево. Айаккинђи пăрăс иккĕ пулат. Вĕсем валĕн икĕ йенђĕ ӑна тăрăх выртаççĕ. Боковых брусьев два; они лежат по обе стороны вала, вдоль его (т. е. параллельно ему).

Арман пăрăсĕ [2:39]

Арман пăрăсĕ, (п┐ы~рыр~зэ̆), trabes transversaria, in арман потвалĕ, collocata. Якейк. Арман пăрăсĕ шалта потвал орлă хонă пăрăс. «Мельничный брус»—брус, положенный внутри, поперек «потвал».

Арман пӳрђĕ [2:39]

Арман пӳрђĕ, (п┐ӳрцэ̆). 1. Casa prope арман aedificata in qua molitor habitat. 2. Casa, in qua ii, qui frumentum ad mоlendum apportaverint, ordinem suum exspect'ant. 1. Изба около мельницы, где живет мельник. Сред. Юм., Якейк., Cт. Чек., Череп. 2. Изба, где останавливаются помольщики. Орау. Орау. Арман ђеретне кĕтсе арманта, пĕр ерне выртрăм. Арманĕ (арман') пӳрђe тĕтĕм пулат̌, пăрçа, пыйтă, ђуттах хуртланса кайаттăм. Дожидаясь очереди, я прожил («провалялся») на мельнице целую неделю. В избе для помольщиков бывает дымно... блохи, вши; я чуть совсем не зачервивел.

Вăта çĕрти пăрăс [2:39-40]

Вăта çĕрти пăрăс, lignum medianum sub lignis laterariis in summo арман collocatum, quod v. Тоскаево. Вта çĕрти пăрăс вала тăрăх пăрăссенĕн айăнђе. Средний брус, лежит под брусьями, параллельными валу. См. чертеж.

Пăраканни [2:39]

Пăраканни, quaedam pars K. A Typx.

Пăрӑс [2:39]

Пăрӑс, (по̆ро̆с, пы̆ры̆с, пы~ры~с), tigna varia in quadrum dolata, quibus in aedificationibus utuntur. Брус. Typx. Кĕçĕн пура çинђе выртаканни—пăрăс теççĕ ăна. Что лежит на малом срубе (в кĕрпе арманĕ), называют брусом.

Потăскă [2:39]

Потăскă, (поды̆скы̆), i. q. патуска, чугунные полосы вдоль передней части вала. Мочеи.

Потвал [2:39]

Потвал, (потвал), in çил арманĕ totius contignationis pars inferior, quadrangulata, нижняя 4-угольная часть мельницы. Мочеи. См. кĕлет. Якейк. Арман потвалĕ (lege: п┐отвал'):=калуз (тват кĕтеслӗ), кĕлетрен айалалли.

Пӳрнесем [2:39]

Пӳрнесем, (пӳрн'эзэм), i. q. паљтсав. Нос vocabulo scriptо М. Schevle interrogationis signum apposuerat.

Çӳлти пăрӑс [2:40]

Çӳлти пăрӑс, (с'ӳлди п┐ы̆ры̆с, c'ӳл'д'u п┐ы̆ры̆с). 1. Tig¬num quoddam, quod, cum molas incidi opus est, huс illuc moveri potest. A. Typx. Çӳлти пăрăс—ђула тăхнă ђух шутарса çӳрекенни (К). «Верхний брус»—тот, который передвигается при ковке камня. 2. Trabes transversa, qua palorum (пелнока) capita superiora retinentur. Якейк. Çӳлти пăрӑс вăл кӗпер умăнђе, вĕçӗсем холхасенђен тытăнса тăраççӗ; çак пăрăс пелнокасене cӳл вĕçĕнђен тытса тăрат̌. Пелнокасене айал вĕçӗнђен тытса тӑракан пăрăса красный пăрăс теççӗ. «Верхний брус»—перед мостом; концы его укреплены в холха; этот брус поддерживает с верхнего конца белоноги. Toт брус, который поддерживает белоноги с нижнего конца, зовут красным брусом.

Maђђa пăрăс [2:40]

Maђђa пăрăс, (мац'ц'а―), transtrum, ex eorum numero, quibus tabulatum aedificii (мађђа) sustinetur. Матица. Тоскаево. Мађђа пăрӑсӗ иккĕ те виççĕ те пулат̌; вĕсем мађђа хăмисене тытса тăраççĕ. Матиц бывает и 2 и 3; они поддерживают потолочины.