Словарных статей на сайте: /55000  

Показаны записи 1-12 из 12.

Aрђa хупӑљђи sive хупăлђи [2:75]

Aрђa хупӑљђи sive хупăлђи, (хубы̆л'ζи, хубы̆л'џ̆и, хобы̆л'џ̆и), i. q. seq. v. Якейк. Apђа хопăли çĕмĕрлсе карӗ, йосас полат̌. У сундука изломалась крышка, надо ее починить.

Арђа Павалĕ [2:75]

Арђа Павалĕ, cognomen viri cuiusdam, прозвище одного мужч. Альш.

Арђа петли [2:75]

Арђа петли, (пэт'л'и), i. q. арђа тăпси.

Арђа тӑпси [2:75]

Арђа тӑпси, (т┐ы̆пσиы), ferramenta duo, cardinum vicem praestantia, quibus operculum arcae ita cum ipsa area est connexum, ux ab ea parte aperiri non possit. E binis lamellis constant, axiculo coniunctis, quarum altera operculo, .altera autem arcae affixa est, петли у сундука. Череп.

Арђа хуппи [2:75]

Арђа хуппи, (х┐уппи),operculum arcae, крышка сундука. Ст. Чек., Череп.

Арђђис [2:75]

Арђђис, (арц'иц'с, с littera non emollita), av. Russ., quae significat histrionem. Ita app. homo agilis, iocosus, dicax, facetus qui variis artibus coronae risum movere atque earn mirifice delectare potest, штукарь, «артист». СТИК. Ай-ай арђђис! Тем те хытланат! Вӑт арђђіс! Ӑçтан вӗреннӗ!—Ку сăмаха тем-те-пӗр хытланакан, тӗрлӗрен йапала туса кӑтартакан, ђӗлхе-çӑвартан маттур çынна калаççӗ. Ну и артист! Чего только он не выделывает!—Box артист! Где только он этому научился!—Так говорят о том, кто выкидывает разные штуки, выделывает перед зрителями различные вещи и очень боек на язык.

Архĕпли [2:75]

Архĕпли, id. esse vid., quod арпӳкли. Шарб.

Арха [2:75]

Арха, v. mihi ignota, неизв. мне слово. СПВВ. ТА. «Архакан кăрапља=пир архакани» (т. е. то же, что сӳретке?).

Архасăр [2:75]

Архасăр, valde, очень, весьма, чересчур. Зап. ВНО.

Арш-пирш [2:75]

Арш-пирш, i. q., то же, что арӑш-пирӗш. N. Арш-пирш—çӳлтен пуплет (хвастается), шут̌ тăват̌, мухтанат̌.

Аршăн [2:75-76]

Аршăн, (аржы̆н), mensura Tschuv., quae triplicata efficit orgyiam septempedalem quae appellatur ђалăш. Lamina ferrea vel lignea eadem mensura. Аршин (мера длины); аршин (железная или дерев. полоса, служащая для измерения и имеющая 16 вершк. в дл.). Нюш-к. Çак тӑла аршӑнӗ мĕн ђул? Сколько стоит аршин этого сукна. Ст. Чек. Çак тӑлан аршăнĕ мĕн тăрат? Что стоит аршин этого сукна? Б. Олг. Мӗн ђолĕ çак тăла аршӑнӗ? Id. Альш. † Аршăн-аршăн пĕвĕмтӗр, ылттăн ука çӳçĕмтĕр. Во мне несколько аршин роста, мои волосы—золотой позумент. N. Кашни татӑкне хăйне уйăрăм пĕрер аршăнтан лартса пымалла-ђђĕ. Нужно было каждый отрезок посадить на аршин один от другого. Ст. Чек. † Аршăнĕ-аршӑнĕпе илтĕм симĕс пусма. Рак. † Пирӗн хыçра кӳл пит аслă, тимĕр аршăн путмастăр (scr. путмасттăр). У нас на задах такое большое озеро, что железный аршин не достигает дна. (Ирония?). N. Кирек ăçта кайсан та, аршăнра тӑватă шит теççĕ. Quocunque venerimus, eadem rerum natura utendum est.

Аршав [2:75]

Аршав, (Аржав), i. q. Аршшав. Нюш-к.