Kuranta kvanto de vort-artkoloj: /55000  

Showing 601-630 of 2,731 items.

Авӑн типӗт [1:48]

Авăн типĕт, (авы˘н т’¬ибэт', а. т¬ибэт), mаniрulоs tоrrеfасеrе, сушит хлеб в овине.

Авӑн ту [1:48]

Авăн ту, (авы˘н т¬у), i. q. (то же, что) авăн хур.

Авӑн-ҫи [1:48]

Авăн-çи, (с'¬и), triturае tеmрus, время молотьбы (шишкованья и пр.). Якей. Авăн çинђе каккой пасара каймалли—кот хыçма йерçмелле мар! Уж до базара ли в молотьбу!—некогда зад почесать!

Авӑн-ҫыххи [1:48]

Авăн-çыххи, (с'¬ыххи), quоd аb аliquibus раеnе с'ыххuы diсitur, i. q. авăн пыççи. Череп., Tорх.

Арман таппи [2:48-49]

Арман таппи, (т┐annu), stagnum pistrini (арман), ad eundem amniculum collocati, sed aliquanto inferius, cuius aqua opposita mole retroacta ad alterius pistrini cataractam, quod superius aedificatum est, accedit. Ст. Чек. Арман таппи тесе арман пĕви айĕнђе айалти арманăн тапăнса тăракан шывне калаççĕ. Словом арман таппи называют воду из пруда нижней мельницы, которая подступает к плотине мельницы, расположенной выше по речке. To же и в Череп.

Такана [2:48]

Такана, (тагана), i. q. валашка. A. Typx. Йешђĕк айĕнђе такана. Под ковшом бывает корытце (К).

Такана кантăри [2:48]

Такана кантăри, (lege: к┐андϱиы), funiculus, quointorto aut relaxato такана aut aftius tollitur aut demittitur. Веревочка для поднимания и опускания корытца. Тоскаево. Такана кантрине шăлтарма пăркăçĕпе ырçа таканине антарса ăлăхтарма тунă. Веревка у корытца и вертушка блока сделаны для опускания и поднимания корытца.

Такана пăркăçĕ [2:48]

Такана пăркăçĕ, (п┐ы̆ргы̆з'э̆), idem esse videtur, quod: вероятно то же, что: шăлтăрма пăркăçĕ. Тоскаево.

Тапкăђă [2:48]

Тапкăђă, (тапкы̆ζ’ы̆), virgula arcus modo incurvata, quae alveoium ilium, qui валашка appellatur, quotiescumque bacilli (кањук) motu appulsus est, in contrariam partem repellit. Прикрепляется неподвижно к брусу около кушук и квалашка: изогнутая палочка, отталкивающая валашка, когда его притолкнет кањук. Ст. Чек.

Ырçа такани [2:48]

Ырçа такани, (ырз’а т┐агаνиы), i. q. валашка. Тоскаево. Ырçа такани çине ђалăш ырçаран тырă йухса тухат̌. В корытце сыплется зерно из ковша.

Авӑн [1:49]

2. *Авӑн, vох inсеrtа, undе dеrivаtum еssе vidеtur: неизв. слово, откуда произведено: авӑн-уҫҫи, авӑн-уҫҫи çõнађĕ, авӑн-уҫҫи тӗпӗ.

Авӑн хупӗ [1:49]

Авăн хупĕ, (lеgе: х¬уп х¬оп), tiliаrum соrtiсеs, quibus mаniрuli, сirса авăн йывăççи роsiti, аb ае раrtе, quае vеntо ехроsitа еst, рrоtеguntur.

Авӑн хур [1:49]

Авăн хур, (авы˘н х¬ур, авын х¬ор), mаniрulоs suрrа fоrnасеrа соllосаrе, садить овин, сажать снопы на овин.

Авӑн шӑтӑкӗ [1:49]

Авăн шăтăкĕ, (lеgе: ш¬ы˘ды˘к), lосus, quа in sсrоbеm, quае авăн вуђахĕ арреllаtur, dеsсеnditur, лазейка овина.

Авӑн-уҫҫи [1:49]

Авăн-уççи, (авы˘н-ус'с'u), i. q. арăм-йывăççи.

Авӑн-уҫҫи ҫõнађӗ [1:49]

Авӑн-уҫҫи ҫõнађӗ, (с’¬õнаџэ) i. q. арăм-йывăççи çунађĕ.

Авӑн-уҫҫи тӗпӗ [1:49-50]

Авăн-уççи тĕпĕ, i. q. арăм-йывăççи тĕпĕ.

Таса маркĕрпе лapђĕ—ырçи [2:49]

Таса маркĕрпе лapђĕ—ырçи, см. лар. П. И. Орлов.

Татă [2:49]

Татă, (тады̆). 1. I. q. лiфта, нiфта (аb). Ядр. В подполье колесо, находящееся на конце стояка, вертит шестерню, сквозь которую проходит йĕке (железное веретено) на особом татă, на шапа. Йĕке проходит сквозь ватлăх (кружловину нижнего жернова) и прикасается, к тĕпек (порхлице) верхнего. Главное татă лежит на двух боковых, одно боковое татӑ поднимается или опускается. 2. I. q. хăлха йупи (cd, cf). Запис. в Курм. у. Йĕке тытса тăракан татă кашти. Тата каштин икĕ вĕçĕ çытар (особые перекладины) çинђe выртат̌; у них— çытар йуписам (их четыре). Шундряши. Татă кашти на четырех ђикмек, ђикмексем калус çинђех.

Тевĕш [2:49]

Тевĕш, (тэвэ̆ш), a v. Russ. тяж, tigna lateraria duo, quibus pistrini gubernaculum stabilitur. Боковые брусья руля. Тоскаево. V. терӗш.

Тевĕш хӑлхи, хăлха [2:49]

Тевĕш хӑлхи, хăлха, (xы̆лhu, хы̆лhа), ita appellantur summa capita tignorum laterariorum, quae extant ex foraminibus tigni plani, quod dicitur вӑта çӗрти пăрăс. Тоскаево. Тевĕш хӑлхисем хӳре тевӗш(ĕ)сене тытса тӑраççӗ. Уши тяжей держат тяжи.

Терĕш [2:49]

Терĕш, (т'эрэ̆ш), i. q. тевĕш. Шевле. Хӳрене пĕр пĕренепе 2 шăпран тунă; пӗрени вăта çĕрĕнче. шăпĕсем айаккисенђе; çав айаккинђи шăпĕсене терĕш теççĕ. Руль сделан из одного бревна и двух брусьев; бревно—посередине, а брусья—по бокам; эти боковые брусья зовут тяжами.

Тип урапа [2:49]

Тип урапа, sive шалти пысăк урапа, rota К interior, quae versattympanum interiorem, quod шĕштĕрнек арр. П. И. Орлов. Tип урапа или шалти пысăк урапа валăн шал пуçĕнђе кĕлетре пулат̌; вăл шалти шĕштĕрнеке çавăрат̌ те, вара ђул та çавăрнат̌. См. урапа.

Тип урапа куђакĕ [2:49]

Тип урапа куђакĕ, См. урапа.

Тип урапа пури [2:49]

Тип урапа пури, См. урапа.

Тукăн [2:49]

Тукăн, (myгы̆н), orbis rotae, обод. V. Куççак. Ядр.

Тулти урапа [2:49]

Тулти урапа, См. урапа. П. И. Орлов.

Тулти урапа паљђавĕсем [2:49]

Тулти урапа паљђавĕсем, dentes rotae exterioris, зубья (насад) внутреннего колеса К. П. И. Орлов.

Авӑр [1:50]

1. Авăр, (авы˘р), vеrsаri (dе rаоlis diсitur), mоli (dе frumеntо, quоd mоlis frаngitur), молоть (т. е. вертеться, о мельнице); молоться (о хлебе).

Авӑркала [1:50]

Авăркала, (авы˘ргала), v. frеquеnt, а рrаес. v. dеr., помалывать, полегоньку молоть и пр.